Ledeno doba

Sećam se, ne tako davno, uživala sam u dolasku proleća i mirisima koji su izazivali osmeh. Sećam se zima koje su bile pune snega (i to onog pravog… čistog i belog, iako sam bila u centru grada) i sankanja niz ulice koje su bile zatvorene za saobraćaj, baš iz tog razloga. Sećam se da su me baba i deda vodili na more u „prvoj smeni“, oko 15. juna i da je tada bilo već pravo leto – toplo, ali bez ekstremnih temperatura kao danas. A ovo danas… Vreme kao stvoreno za samoubice. Kiša… kiša… kiša…  Šta se ovo dešava sa Zemljom?

Prošle nedelje je našu planetu pogodio interplanetarni udarni talas koji je prouzrokovao čudnu geo-magnetnu oluju klase G1. Uzročnici se uopšte ne mogu naslutiti, a zbog do sada neviđenog slučaja, naučnici nagađaju šta li se sve dešava u našem neposrednom planetarnom okruženju.

Uz G1 geo-magnetne oluje mogu nastati slabe fluktuacije u električnim mrežama što pak može uzrokovati nestanak struje, smetnje na satelitima, a takođe može omesti migracije životinja. Uz ovakve događaje su uobičajene aurore na subpolarnim i polarnim područjima. Uzročnik takvog stanja je nepoznat, a neki smatraju da je možda Sunce krivac (izbacivanje solarne plazme). Međutim, sateliti koji orbitiraju oko Zemlje nisu primetili ama baš ništa.

Zbog udara „nepoznatog i neidentifikovanog talasa“ nastala su neobična polarna svetla koja su se na severnoj hemisferi mogla videti čak do Kolorada, Merilenda, Ajove i Nebraske u SAD-u. S obzirom da se radi o neobičnoj pojavi, nepoznatog porekla, polarno svetlo je imalo neuobičajeno ljubičastu boju, za razliku od standardne zelenkasto-žute boje.

U isto vreme, većina planete je prekrivena gustim oblacima, a svedoci smo hladnog i vlažnog vremena s brojnim tornadima, jakim olujama i neobičnim snežnim padavinama koje začuđuju klimatologe.

Ove godine su mogle da se vide brojne atmosferske i geomagnetske anomalije. Solarni luk nad Kubom koji su stvorili ledeni kristali je fenomen koji je moguće videti samo na polarnim i subpolarnim regijama, i to za vreme zime.

Većina planete je bila prekrivena teškim oblacima koji su stvorili brojna tornada, oluje, poplave i pijavice, a pre nekoliko dana smo po prvi put imali priliku da vidimo gorepomenutu geomegnetnu oluju koju nije prouzrokovalo Sunce. Zadnji od fenomena su obrnute duge, (circumzenithal arc) ili nebeski osmesi. Nastaju kada je Sunce blizu horizonta i to zahvaljujući velikim i stabilnim horizontalno smeštenim šestostranim kristalima leda koji nastaju u oblacima Cirrus na visinama većim od 5000 metara.

Još jedan od fenomena je nazvan „ledenicama smrti“. Mislila sam da se voda ledi isključivo horizontalno… pogrešila sam.

Podvodna ledenica, nazvana „ledenica smrti“ koja tone sa površine mora do njegovog dna i uništava sve sa čime dođe u kontakt snimila je prvi put filmska ekipa BBC-ja, koja je tu neobičnu pojavu zabeležila na Antarktiku. Autori snimka, Hju Miler i Dag Anderson, snimili su „ledenicu smrti“ u blizini Ros arhipelaga, pod vodom, na temperaturi od -2 stepena Celzijusa. Miler je kasnije objasnio da je tonući vihor rastao pred njihovim očima. „Ledenica smrti“ je toliko hladna da se u njenoj blizini smrzava morska voda. Kada dođe u kontakt sa bilo kojom površinom širi se mreža leda koja ubija sve na svom putu uključujući i morske ježeve i morske zvezde.

Zemlja je, hronološki gledano, ledena planeta. Istraživanjem ledenih kora u polarnim kapama, uticaju glečera po predelima planete, nastajanju i nestajanju vrsta, Zemlja je uglavnom bila prekrivena glečerima koji su dosezali sve do južnog dela Balkana, u našem neposrednom okruženju, dok je za vreme glacijacije nivo okeana i mora bio mnogo niži. Svaki kraj glacijacije donosio je topljenje ledene kore i poplave na globalnom nivou. U slučaju novog ledenog doba, većina razvijenih zemalja našla bi se u zoni delimične ili potpune glacijacije. Balkan bi uskoro ponovo mogao da postane deo zaleđene tundre sa područjima hladnih stepa, i sa pojedinim oblastima prošaranim šumama. A ovamo pričaju o globalnom otopljavanju. Dakle, polako, ali sigurno koračamo ka novom ledenom dobu.