Psihologija

Sintetička sreća

Po čemu se razlikuju srećni i nesrećni ljudi? Postoje neke značajne razlike u njihovoj psihologiji i ponašanju. A ako geni utiču na karakter ličnosti i njeno ponašanje što je nesumnjivo, onda bi odgovor na pitanje „da li se neki ljudi rađaju nesrećni“ definitivno mogao biti potvrdan.
Srećni ljudi su opušteni i ne forsiraju ništa. Teže da stvore mogućnosti i šanse za dobru sreću svojom otvorenošću i društvenošću. Imaju otvorenu komunikaciju govorom tela što navodi druge ljude da reaguju. Karakterišu ih pozitivna očekivanja kada je u pitanju život, a dobre stvari im se, naizgled, same nameštaju.

Koliko se razlikuje pogled na svet kod „srećnih“ i „nesrećnih“ ljudi, može se videti na običnim primerima. Neki umni ljudi nisu imali preča posla, pa su posmatrali kako reaguju sportisti na takmičenjima, nakon dobijenih medalja. Dobitnici bronzanih medalja izgledaju daleko srećniji zbog svog uspeha, nego dobitnici srebra. Objašnjenje je jednostavno. Dobitnici bronzanih medalja su srećni jer ih je samo trenutak delio od toga da uopšte ne dobiju medalju. Za razliku od njih, dobitnici srebrnih medalja su bili nesrećni jer su smatrali da ih je samo trenutak delio od šanse da osvoje zlato. Ovakvo razmišljanje se naziva razmišljanjem suprotnom činjenicama, a sve zbog nečije opterećenosti onim što se moglo dogoditi a nije. Šta bi bilo da  je bilo….

U raznoraznim istraživanjima se pokazalo da srećni ljudi razmišljaju slično dobitnicima bronzane medalje – utešeni srećnom činjenicom da se mogao ostvariti i daleko gori scenario, a da pri tom ima i onih koji su lošije prošli od njih. Naravno, nesrećni ljudi su razmišljali kao i dobitnici srebrnih medalja – uvek su razočarano mislili da bi bilo daleko bolje da su stvari ispale drugačije.

Ljudska bića poseduju nešto što bi se može okarakterisati kao psihološki imuni sistem. Sistem kognitivnih procesa, uglavnom nesvesnih, koji im pomažu da promene svoj pogled na svet, kako bi se mogli osećati bolje u tom svetu. Ljudi su sposobni da „sintetišu“ sreću. Šta se pod ovim izrazom podrazumeva? Prirodna sreća je ono što dobijemo kada dobijemo ono što želimo, a sintetička sreća je ono što stvorimo kada ne dobijemo ono što želimo. A u našem društvu, mi snažno verujemo da je sintetička sreća inferiornija. Otkud takvo verovanje? Jednostavno je. Teško je verovati da možemo biti jednako srećni bez obzira da li dobijemo ono što želimo ili ne.
Ipak je sintetička sreća podjednako realna i trajna kao i ona sreća koju iskusite kada dobijete upravo ono što ste želeli. Trik je samo u značenju koje „srećni“ i „nesrećni“ pridaju negativnim događajima.

Sada mi pade na pamet da su naše babe to odavno znale. Kako bi se drugačije nazvalo ono „ko zna zašto je to dobro“, sem „sintetiška sreća. Dakle, došli smo do zaključka da je naš mozak stvorio sintetičku sreću kao opravdanje i rešenje za sva sranja koja se dešavaju. Ako vas klepi auto i polomi vam ruku, razmislite kako ste srećni – glava vam je u komadu. Eee, to je sintetička sreća🙂

4 thoughts on “Sintetička sreća

  1. Joj, osim što je ovo o bronzi i srebru sjajno objašnjeno, izazivaš mi i gomilu asocijacija koje ću umetnuti u nepristojno dug komentar…
    Asocijacija prva: Razboleo se teško neki prebogati car. Tražio leka, tražio, ali na kraju mu je neki mudrac rekao da je jedini lek da obuče košulju najsrećnijeg čoveka na svetu. Car pošalje podanike da nađu takvog čoveka, ali… Svakome je nešto falilo… Nekome zdravlje, nekome novac, nekome priznanje, status u društvu, svako je, jednostavno, imao nešto na šta se žalio… Ipak, na kraju sveta, podanici pronađoše čoveka, ubogog, koji im je odgovorio: “Da, srećan sam… Posejao sam danas ovo nešto zemlje, lep je dan, proleće je, imam šta da pojedem, a imam i gde da počinem“, reče, pokazujući malu kućicu od slame… “Na svetu nema srećnijeg čoveka od mene…“, završio je…
    Carevi podanici su zatražili njegovu košulju u nameri da je plate koliko god on zatraži… On, ne razumevši baš taj deo o plaćanju odgovori: “Rado bih vam je poklonio, ali ja nemam košulje…“
    Asocijacija druga: U zemlji Srbiji, najbolji majstor za sve i jeste – baba… Jer, koliko se samo puta ovde kaže: “TO ne znaš…?! Pa to zna i moja baba…“🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s