Aktuelnosti / Psihologija

Telepercepcija

 Većina ljudi zaboravlja (ili izbegava) sve što se ne uklapa u stvarnost na koju su navikli. Da li je vreme da se menja paradigma, ili još uvek nismo spremni da otvorimo um za neku drugačiju stvarnost?

Telepercepcija (Remote viewing) je jedan od psi-fenomena. Naša moć saznavanja informacija osećajima koji ne spadaju u onih pet osnovnih ljudskih osećaja je osnov ovog fenomena i naziva se vanosećajno opažanje (Extra Sensory Perception ili ESP).  Za razliku od nekih drugih psi-fenomena, telepercepciju može svako da nauči. Sama tehnika svodi se na skup strogo određenih pravila (protokola) koji omogućavaju prenos informacija sa kolektivnog nesvesnog na naše svesno. Sposobnost dobijanja informacija na daljinu, i to ne isključivo samo za događaje u sadašnjosti. Stari izraz za ovaj fenomen bio je vidovitost, ali je odbačen jer ima nepoželjan mistični prizvuk, a remote viewing  od svog nastanka ima pretenziju da bude naučno prihvaćen.

Telepercepciju su počele da razvijaju američka vojska i agencija CIA još 1972. godine istražujući korišćenje mentalnih sposobnosti u špijunaži. Prvi takav program zvao se Biofield Measurements Programme čiji su rezultati bili impresivni, pa se iz njega razvio još poznatiji Project Star Gate. Začetnik istraživanja je bio sada već legendarni, dr. Harold E. Puthoff,  koji je na Stanfordskom istraživačkom institutu proučavao čitav niz psi-fenomena. Za telepercepciju se posebno zainteresovao kada mu je, još jedna legenda, njujorški biolog i umetnik Ingo Swann jasno opisao njegovu aparaturu o kojoj nije mogao imati nikakva saznanja. U sledećim godinama, njih dvojicu je angažovala CIA, otvoreno priznajući da žele preduhitriti sovjetske istraživače. Već sledeće godine, dakle 1973. lansirana je sonda Pioneer 10 za istraživanje Sunčevog sistema, a iste godine Ingo Swann je na seansama telepercepcije došao do podataka, konkretno o Jupiteru, koji su (svi do jednog) bili potvrđeni pošto ih je sonda u par sledećih godina poslala.

Swann je otkrio postojanje hidrogenskog omotača, što je potvrđeno iste godine, zatim oluje i tornada na površini što je dokazano 1976. godine, jaka infracrvena zračenja, dominantnu narandžastu boju planete, kristale leda u atmosferi, refleksiju radiotalasa itd. Mnogi su mu se smejali kada je rekao da je u seansi video i planetarni prsten, pa ipak, 1979. je potvrđeno  postojanje planetarnog prstena unutar atmosfere.
Zbog pritiska javnosti, Bill Clinton je naredio 1995. objavljivanje CIA-inih dokumenata o telepercepciji. Objavljeno je svega dvestotinak stranica. Javnost je prestala da se zanima, ali to nije bio ni jedan procenat dokumentacije. Ipak, bilo je dovoljno da mnogi istraživači krenu svojim putem i dođu do fascinantnih rezultata.

Kako zapravo funkcioniše telepercepcija? Prema savremenom kvantnom poimanju stvarnosti, sve je samo energija. To znači da su informacije o svemu – svuda oko nas.  Polje… Matrica… Bezoblična supstanca (Field ili Zero Point Energy Field, Matrix, Formless Substance, dok je poznati termin iz drevne indijske filozofije ākāśa). Ingo Swann je rekao: „Ako postoji grupni um, onda može postojati i kolektivni um, zajednički za sve žive oblike, koji će imati kolektivnu memoriju, te na koju se pojedinac može priključiti. Ako pojedinac ima adresu (koordinatu) za određenu informaciju, može je i potražiti u kolektivnom umu.“

U toku seanse,  dolazi se u direktan kontakt sa „kolektivnim nesvesnim“, a onda se pušta sopstveni nervni sistem da instinktivno odradi svoje. Beleže se informacije pre nego što se uplete svesni um. Temeljna stvar na seansi telepercepcije je naučiti kako odrediti CILJ GLEDANJA i kako ući u KANAL, a onda sve mora da se radi po strogim pravilima (ili protokolima). Oni su kao „gramatika jezika telepercepcije“.

Možda sve ovo zvuči kao bajka ili naučna fantastika. Ideja „kolektivnog uma“ i „kolektivne memorije“ se baš i ne uklapa u ovu našu stvarnost na koju smo navikli. Sa druge strane, ako nama nije poznato postojanje nečega, da li to nužno znači da zaista ne postoji? Evidentno je da su eksperimenti (seanse) vršeni, a rezultati poznati i obelodanjeni. Jedini je problem što će to neko prihvatiti, a neko neće.

OVDE možete naći jako interesantan interviju sa dr. Puthoffom, koji je napravio Krešimir Mišak za časopis „Vizionar“.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s