Psihologija

Povezanost Univerzuma

Prvo pitanje koje ću postaviti i sebi i vama je: da li verujete u sudbinu. Ne mogu da kažem da verujem, jer smatram da bi onda sve što radimo, govorimo, pa i osećamo, bilo unapred predodređeno. Onda bi to značilo da praktično ne postojimo kao jedinke, nego živimo neki već zapisani život. Glumimo u pozorišnom delu, recimo. To bi onda značilo da ni na šta u životu ne možemo da utičemo – što i nije baš tačno.
Ako pođem od pretpostavke da sudbina ne postoji i da se pojavljuje kao opravdanje i glavni krivac za neke stvari, kako onda tumačiti slučajnosti?
Niko ne može da tvrdi da slučajnosti ne postoje. Svima su se dešavale. A da li su te slučajnosti stvarno slučajne?
Najbolju definiciju slučajnosti (ili sinhroniciteta) je dao Carl Gustav Jung.

Po njemu, slučajnost je „princip povezivanja bez uzroka“ koji povezuje um i materiju i koji se manifestuje kroz slučajnosti koje imaju određen smisao i značenje (ali se ne mogu objasniti uzročno – posledičnom vezom).
Prema njegovoj teoriji, takve slučajnosti se dešavaju kada u psihi pojedinca nastane jaka potreba. Jungov saradnik Volfgang Pauli, koji je za otkriće jednog od temeljnih načela moderne fizike dobio Nobelovu nagradu, smatrao je da su slučajnosti vidljivi tragovi principa kojima se ne može ući u trag.

Jednostavno, sve te slučajnosti predstavljaju odgovor Univerzuma na naše misli. Sve to nam govori da postoji nešto što nauka još uvek ne može da dokaže. Da postoji neka međusobna veza unutar Univerzuma koja deluje uzročno-posledično na sve ono, ili one, koji se nalaze u tom Univerzumu. Da li će nauka to ikada i moći da dokaže i da li je to stvarno tako, ostavljam kao temu za razmišljanje. Da li je možda baš to znak da svemir ima neki smisao i da ništa nije slučajno?

Međutim, za matematičare slučajnosti nisu neobjašnjive i oni ih objašnjavaju zakonima verovatnoće, tj. zakonom velikih brojeva. U milijardama koincidencija koje se dešavaju svakodnevno, bilo bi čudno da nema takvih podudarnosti.
Da li veliki broj neizvesnosti teorijski daje izvesnost? To pitanje je bilo povod Arturu Kestleru da napiše klnjigu „Koreni Slučajnosti“.

Paralelno sa naučnim debatama događale su se ili se događaju i slučajne podudarnosti koje – najblaže rečeno – deluju fascinantno. U svojoj knjizi „Gospođa sreća“, Voren Viver opisuje na desetine takvih zagonetnih primera, a Amerikanac Alan Vaughan to čini  u knjizi „Neverovatne slučajnosti“.

Mislim da bi bilo isuviše navoditi primere koji su se dešavali, a navedeni su u ovim knjigama. Nema smisla i svrhe, kada se svima nama to dešavalo. Više verujem onome što se meni lično desilo nego bilo kome drugom. Ipak ću navesti primer jedne od najčudnijih koincidencija. Priča je dospela i u Riplijevo „Verovali ili ne“.
Glumac Charles Francis Coghlan (1842-1899) je bio rodom sa Ostrva princa Edvarda na kanadskoj obali Antarktika. Umro je na turneji u teksaškom gradu Galvestonu i tamo je sahranjen u granitnoj grobnici.
Iduće godine, u maju 1900. jak uragan je opustošio ostrvo na kome leži grad. Groblje je bilo poplavljeno i Koglenov kovčeg je isplivao iz grobnice. Otplutao je u Meksički zaliv i oko Floride u Atlantik, gde ga je golfska struja prenela na sever. Osam godina posle toga, u novembru 1908. ribari sa Ostrva princa Edvarda su ugledali neki veliki sanduk kako se ljulja na talasima. Dovukli su ga i na njemu pročitali izgraviranu metalnu ploču sa Koglenovim imenom. Kovčeg je, dakle, doneo leš pokojnog glumca upravo do njegovog rodnog mesta (prevalivši nekih 5.600 kilometara), gde su pokojnika zatim sahranili pored crkve u kojoj je kršten. Slučajnost?

Navešću i da je Mark Tven rođen na dan pojavljivanja Halejeve komete 1835 godine. Sam je predvideo svoju smrt 1909. godine kada je rekao: „Došao sam sa Halejevom kometom 1935. Ona se ponovo vraća sledeće godine, i očekujem da odem zajedno sa njom“. Kometa se pojavila 20.aprila 1910 – Tven je umro sutradan. Slučajnost?

Mnogi istaknuti fizičari su tvrdili da su sve te slučajnosti zapravo red koji proizilazi iz haosa. Međutim, i pored svih proučavanja, sve se ipak završava samo na smeloj pretpostavci da, kako je rekao fizičar Dejvid Bom, „sve je na svetu povezano sa svim – prošlim, sadašnjim i budućim – preko onoga što se naziva sveobuhvatnim redom“.

Da li je istina da je sve u Univerzumu zaista povezano vezama nevidljivim ne samo za naše oko, već i za naše poimanje?
Zar „slučajnost“ nije samo nepoznat uzrok nama poznate posledice? Zar „slučajnost“ nije način da se objasne neke pojave čije nam dešavanje nije jasno?
Izgleda da još uvek nismo dovoljno evoluirali da bi prihvatili neke stvari koje „oko ne vidi“ i koje „um ne razume“.
Možda još uvek nismo svesni koliku jačinu ima ljudska misao.

2 thoughts on “Povezanost Univerzuma

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s