Flora i fauna / Misticizam i okultizam

Šumske vile

Od kada je sveta, čovek je bio usko povezan sa prirodom i zavisio od nje. Međutim, razvojem civilizacije, menja se taj odnos povezanosti i priroda postaje samo nešto što treba da zadovolji čovekove potrebe. I čovek kreće da nemilosrdno uništava dojučerašnjeg partnera koji ga je pratio od doba praistorije.
A priroda trpi. Majka Zemlja se za sada leči, ali…dokle će još moći da se oporavlja od demonstracije moći (ipak malog) čoveka?

Uvala Fajndhorn (Findhorn), na severu Škotske, u blizini zaliva Morej, bila je oduvek neplodno, kamenito i peskovito zemljište, koje su šibali severni vetrovi i kiša, a osim kržljavog žbunja nije nikada ništa drugo ni raslo.

Šezdesetih godina prošlog veka, u uvali se pojavljuju Piter i Ajlin Kedi. Piter se bavio okultizmom, razvijanjem duhovnih potencijala i meditacijom. Spoznavši više sfere duha, odlučio je da se u uvali Findhorn posveti baštovanstvu. Okolno stanovništvo se izuzetno dobro zabavljalo posmatrajući Kedijeve. Padale su opklade za koliko će vremena odustati od uzaludnog posla.
Podsmeh je vremenom zamenilo čuđenje, a zatim i divljenje. Sa dolaskom Doroti Meklin, koju je Piter upoznao još 1940. ostvaren je prvi kontakt sa duhovima prirode i pojedinih biljaka, sa elementalima i Devama. Naime, ljudi iz Findhorna veruju da o svakoj biljci brinu eterična bića – Deve. Deva je reč sanskritskog porekla, a znači „onaj koji svetli“. Doroti se opredelila za tu reč koja bi se isto tako mogla prevesit i kao „anđeo“.
Doroti priča: „Započela sam taj eksperiment sa velikom dozom skepticizma. Moje koncepcije o vilama, vilenjacima i duhovima prirode bile su ograničene u početku. Pomagali su nam pri podizanju bašti i ja sam, vremenom, počela da prihvatam realnost tih bića. Izgleda da ih je to sve oduševljavalo, naročito kada smo u potpunosti primenjivali dobijene instrukcije. U početku, držali su se na odstojanju i bili prilično neprijateljski raspoloženi, objasnivši da se ne slažu sa načinom na koji čovek postupa sa prirodom, jer je on iskorištava, pohlepan je i bezobziran. Ali kada su se uverili da postupamo po njihovim savetima, pružali su nam veliku pomoć i zahtevali da sadimo sve više vrsta povrća“.

Bar jednom dnevno, Doroti je stupala u kontakt sa njima. Saznala je da Deve pripadaju hijerarhiji koja počinje od zemaljskih patuljaka i seže do najviših kosmičkih bića. Deve planiraju oblike za sve što nas okružuje i usmeravaju energiju koja je potrebna da se ti oblici materijalizuju. Fizička tela minerala, rastinja, životinja i ljudi čini energija koja je poprimila određeni oblik, što omogućuje aktivnost kraljevstva Deva
Ono što mi najčešće nazivamo zakonima prirode, funkcioniše isključivo zahvaljujući njima. Deve sprovode taj zakon bez prestanka i sa zadovoljstvom, poput prirodnih kreatora biljnih oblika, a duhovi prirode ili elementali, kao što su patuljci ili vile, mogu da se opišu kao zanatlije koje koriste šematski plan i energiju koju dobijaju od Deva da bi izgradili određeni biljni oblik. Viši duhovi prirode su duhovi kiše, oblaka i rastinja. Niži, individualni duhovi prirode su pod njihovom upravom.
Anđeo Pejzaža – biće koje je nadsvetljavalo i brinulo o celokupnom području Findhorna, odgovarao je na pitanja od opšteg značaja. On je bio tumač stavova Deve. Objasnio im je da je od vitalne važnosti da se na biljke i na bašte gleda kao na nešto što zrači, a ne kao na hemijske sastave i elemente. Baštovanima je rečeno da je najvažnija stvar koju treba da primenjuju – osećanje ljubavi i odavanje priznanja biljkama

Kada bi Piter presadio neku novu biljku, Doroti bi joj poželela dobrodošlicu i uspostavljala kontakt sa individualnom Devom svake biljne vrste.
Za Ajlin i Pitera, sve ovo je bio deo svakodnevnog života: „Kada smo shvatili da smo deo iste energije u različitim oblicima, mi smo se otvorili i prihvatili nov način rada u bašti. Deve su nam rekle: „Nama je jasno da čovek na biljku gleda kao na stvar, možda živu stvar, ali ipak – stvar. On nema jasnu viziju sveta i ne može da vidi van fizičkog oblika, i to je tačno. Bilo je potrebno mnogo godina napornog duhovnog usavršavanja da bismo stupili u kontakt sa ovim bićima, koja postoje ne samo na astralnoj, već i na materijalnoj ravni.“
„Nikada nisam uspela da vidim neko od tih bića u određenom obliku, iako mi se ponekad prikaže kao obrazac, oblik ili boja“ – priča Doroti.

Bez obzira u šta mi verovali ili ne, činjenica je da su rezultati Findhorna premašili sva naučna očekivanja. Brojni britanski i svetski stručnjaci i autoriteti, biolozi i biohemičari, ispitujući fenomen Findhorna, ostajali su bez reči i bez objašnjenja. Godine 1969. posetio ih je i profesor R.Lindi Rob, savetnik za poljoprivredu i predstavnik Ujedinjenih Nacija tokom misije u Kosta Riki. Nije shvatao kako na tom besplodnom tlu uopšte može išta da raste. Profesor Rob je tada izjavio:
„U baštama izviru snaga i zdravlje. Sve je u cvatu usred zime, na zemljištu koje je skoro neplodno. To ne može da se objasni umerenim količinama mešavine komposta, niti primenom bilo koje metode u organskoj poljoprivredi. Tu postoje neki drugi vitalni faktori. Život na način kako ova grupa živi, na zemlji, od zemlje, i za ljubav zemlje, jeste filozofija primenjena u praksi.“

Obične ruže ovde za nekoliko meseci dostignu preko dva metra visine. Da bi se ubrala glavica kupusa čovek mora da se prilično namuči, jer povrće ponekad teži i dvadesetak kilograma.
Uprkos zakonima prirode, ovde cveće cveta i zimi. A sve što se posadi u pesak i besplodnu zemlju, uspeva bolje nego u pažljivo sagrađenim staklenim baštama širom sveta. Objašnjenje je veoma jednostavno, iako za naše pojmove teško prihvatljivo. Članovi Fajndhorn komune ostvarili su jedinstvo između čoveka i prirode, uz pomoć mitoloških bića koja se danas susreću isključivo u bajkama – uz pomoć duhova prirode.
Laici ne mogu ovo da shvate, a civilizacijski razvoj ide svojim tokom i sve nas više otuđuje od prirode – na žalost. Ali, nikad nije kasno da se vratimo majci prirodi.
Ričard Bejker, osnivač Društva ljudi za drveće (Society of the man of the Trees), napisao je:
„Poruke duhova drveća preko Doroti otkrivaju okultno objašnjenje, koje naučno istraživanje nije bilo u mogućnosti da pruži, sadržano u rečenici – sva energija je jedna misao.
Naši su preci verovali da je sama zemlja osećajno biće i da duboko preživljava torturu koje čovečanstvo vrši nad njom. Smatram da treba da prihvatimo takvo verovanje i da se prema tome i ponašamo, ne bismo li na taj način sebi stvorili novi svet razumevanja i sklada sa prirodom i njenim bićima“.

Mnogi posetioci Findhorna tvrde da su se lično uverili u postojanje Deva. Bez sumnje, ovakav eksperiment čoveka, opterećenog materijalnim svetom koji je sav standardizovan etičkim zakonima i principima, navodi na dublje razmišljanje i budi u njemu želju da posegne za nepoznatim svetovima i bićima koja ih nastanjuju, a koja zvanično ne postoje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s