Misticizam i okultizam

Kada su džinovi šetali Zemljom

Za Darvinovu teoriju kažu da je „laž koja traje“. Blago rečeno. Mislim da smo svi shvatii da je to totalna glupost. O tome smo već pisali i shvatili smo da za otpočinjanje života na ovoj našoj planeti ima više scenarija.

Bez obzira da li se život začeo u svemiru, pa odande stigao na Zemlju ili ne, činjenice govore da je nekada postojao svet nadljudskih bića koji je prethodio čoveku. Džinovska bića, čiji su fosili pronađeni širom sveta, nekada su carovala na ovoj planeti, a za sobom su ostavili trag, kao podsmešjivu poruku za Darviniste i novu enigmu za nauku. Prosto rečeno, bića visine 3,5 do 5  metara baš se nikako ne uklapaju u teoriju evolucije. Da mi je videti tog majmuna od koga su postali!
Na osnovu nalaza iz arheologije, a vodeći se i pričama iz mitologije drevnih naroda, donekle je rekonstruisan taj svet džinova koji su nekada vladali našom planetom.
Na granici Bolivije i Perua, na nadmorskoj visini od skoro 4 km, leži jezero Titikaka. Dvadesetak kilometara južnije, misteriozne ruševine, takozvani Grad Bogova – Tihuanako, predstavlja jedan od tragova civilizacije gigantskih bića.

Po čuvenom glaciologu i kosmografu iz 19.veka, Austrijancu Hansu Hoerbigeru u njegovom delu „Glacijalna Kosmogonija“, rasa divova ili nadljudskih bića vladala je u epohi zemlje od pre 300.000 godina. Po njegovim rečima, reč je o civilizaciji megalitskog carstva, čije je središte kulture nastalo u Tihuanaku pre nekih 288.000 godina, a koju je kasnije uništila jedna džinovska kataklizma, izazvana velikim geološkim krizama i poremećajima Zemljinih polova. Tihuanako je izgradjen još u diluvijalnom vremenu glacijalnih epoha, što su potvrdili i neočekivani nalazi.

U tom vremenu je oko Zemlje kružio jedan satelit, prethodnik današnjeg Meseca, nekih 100.000 godina. Medjutim, usled retrogradnog kretanja i velike brzine, taj satelit je oko ekvatora stvorio svojevrsni vodeni zid koji je stajao poput nategnutog prstena oko Zemlje. Tada, zbog džinovske gravitacije i njegovog uticaja, nisu postojale plime, već je sva voda mora i kopna stajala, oko ekvatora. Pomenuta blizina tog meseca je na Zemlji izazvala džinovski rast biološkog sveta, koji je u nauci poznat kao fenomen gigantizma.

Kako se taj mesec sve više u spirali približavao Zemlji, došlo je do gravitacionih presija usled kojih se on, doslovno, raspao u atmosferi Zemlje. Pri toj jonskoj kataklizmi, na Zemlji su nastali strahoviti poremećaji: okeani i vode mora trenutno su se raširili i razlili, jer više nije bilo gravitacione sile da je drži oko ekvatora.Tako se kataklizmom, nivo vode spustio i razlio Zemljom 3 kilometra niže od predjašnjeg nivoa. Tada su veliki delovi tog satelita pali rasprsnuti na Zemlju, u obliku velikih gromada i fine, sitne prašine. Deo flore i faune je tada bio uništen, a sa njom i dinosaurusi čija zagonetna masovna smrt u nauci do danas nije razjašnjena. Iz tog razloga, geolozi su u proučavanju Zemlje i njenih slojeva, našli jasno kao nožem razgraničene fermente slojeva koji do danas nisu objašnjeni, osim činjenice da je neka nenadana presija, pre 250.000 godina, nanela slojeve koje i danas možemo videti.U fizici se ovo može objasniti samo kataklizmičkim padom i nanosom nekog kosmičkog tela koje je eksplodiralo u atmosferi.

Dokaz toj teoriji nalazi se i danas u Južnoj Americi, gde se duž Anda u dužini od oko 800 kilometara može videti tamna korozija koja je nekada vodom nagrizla stene, i to baš na visini od 3 kilometra! Ovo medjutim znači da je nivo današnjeg Pacifika, na primer, bio nekada viši za tri kilometra nego danas. Baš usled te činjenice, u prošlom stoleću je nastala i jedna geološka zabluda. Tadašnji su naučnici mislili da su se Andi uzdigli za čitava 3 kilometra, nakon čega je i danas ostala vidljiva korozija nekadašnjeg nivoa vode. Medjutim, prema savremenim saznanjima, procez uzdizanja Anda završio se u vremenu kada na Zemlji nije postojao ni jedan sisar a kamoli čovek, čime se konačno dokazala Hoerbigerova teorija o glacijalnom mesecu koji je pre 250.000 godina uništio andsku civilizaciju divova.
Kada su arheolozi u prošlom stoleću otkrili u Andima, Tihuanako i njegove drevne ruševine, utvrdili su da to nije zapravo bio grad, nego doslovno luka! Međutim, šta traži luka na toj visini? Nakon toga sledila je prava eksplozija otkrića: jezero Titikaka, jeste ostatak luke do koje je nekada dopirala voda. Uostalom, otkuda na tolikoj nadmorskoj visini morska flora i fauna?

Kada su tu došle drevne Inke, taj je grad bio uveliko u ruševinama. Tako niko od okolnih drevnih naroda nije znao poreklo i starost ovog zagonetnog grada, oko kojeg su nastale najkontroverznije hipoteze i napisane bezbrojne studije i knjige. Bio je to kiklopski grad koji se prostirao na oko 200 kvadratnih kilometara i od čijih je klesanih monolita, danas izgradjena gotovo čitava Lima! Tihuanako još uvek izaziva strahopoštovanje svojom veličinom i razmerama kiklopskih blokova kamenja. Lukovi bez svodova, kakve ne srećemo nigde na zemlji, ukazuju na neverovatne graditelje, koji su ceo ovaj kompleks izgradili bez ijednog eksera. Tu su pronadjene čuvene Kapije Sunca i Meseca, sa zagonetnim prikazima likova i bogova sa četiri prsta! Tako je na kapiji Sunca (Kolasaya) nađen i dešifrovan drevni kalendar koji se sastojao od 260 dana, što upućuje na činjenicu da je godina nekada bila kraća! Ovo medjutim znači još nešto: tad je životni vek ljudskih bića bio tri puta duži, čime su obješnjive one zagonetne dugovečnosti o kojim pričaju predanja mnogih naroda, kao i sama Biblija. Šta još to znači? To znači da su ta bića još u vremenu kada je naš predak išao u čoporima, razvili matematiku i astronomiju, što je fenomen do danas neobjašnjen!

Kada je pre 250.000 godina carstvo divova bilo uništeno, oni su se migracijom razišli zemljom i tako ponovo ostvarivali svoje kiklopske radove, čije tragove srećemo u Balbeku u Libanu, Solsberi Hilu u Engleskoj i drugim mestima. Kada je Zemlja „uhvatila“ današnji mesec, divovi su u toj poslednjoj kataklizmi zauvek isčezli, a Mesec je ostao u orbiti, gde se danas nalazi. Dokaz za tu tvrdnju je veoma jednostavan: naime Mesec je došljak u Sunčevom sistemu. Prema svim zakonima fizike, da je nastao od Zemlje, ili sa nekog tela u Sunčevom sistemu, on bi kao i sva nebeska tela, morao da kruži poput pravca kazaljki na satu. Međutim, on se kreće sasvim suprotno. To antifizičko i danas neobjašnjeno kretanje srećemo još samo kod Marsovih satelita Fobosa i Deimosa. Tako je ta druga i poslednja kataklizma uništila konačno i Atlantidu u Atlantiku, koja je bila samo produžetak jedne mnogo starije i moćnije civilizacije.

Što se tiče samih divova, potvrdu njihove civilizacije nalazimo kako u naučnim krugovima, tako i u predanjima mnogih naroda.Grčka predanja ta gorostasna bića nazivaju Titanima,  Indijci – Asurima, pueblosi iz Meksika – Mitmacima, Arapi – Šeid ad ben ad, Jevreji – Sinovi Božiji …Obzirom da je kamen najrasprostranjeniji na Zemlji, otud se civilizacija divova i začela u kamenu, čije megalitske tvorevine nalazimo širom sveta.Nauka danas za njihovo postojanje i funkciju nema objašnjenja, sem činjenice da su svi njihovi sistemi skoncentrisani oko Atlantskog bazena, kao da su svojim prisustvom govorili o mestu pradomovine poslednjih divova.

Poznavali su metalurgiju, zemljoradnju kao i mnoge egzaktne nauke.Taj narod Božijih sinova bio je u suštini narod graditelja, jer je izvesno da su poznavali tajnu vađenja, obrade i transporta ogromnih blokova kamenja, čija zdanja srećemo širom planete. Ta se rasa raširila čitavom istočnom i zapadnom hemisferom, i taj je talas poznat nauci kao talas Azil-tardenien, koji je usledio pre 12.000 godina. Civilizavija ovih bića prethodila je čoveku. Naš davnašnji predak preuzeo je mnoga znanja i veštine ove civilizacije. U suprotnom kako se mogu objasniti tolika frapantna znanja koja su iskakala iz tame istorije?

Divovi su živeli u vremenu kada je predjašnji mesec stravično zakrilio polovinu neba, a gigantski oblici flore i faune opseli njihov svet. Nakon kataklizme, sama atmosfera zelje je toliko izmenjena, da ova gigantska rasa u njoj nije mogla da preživi. Njihovi centri kulture su razoreni, a ekološka slika sveta bila je potpuno poremećena. Kontinenti i obrisi mora imali su tada sasvim drugu konfiguraciju, a stenje i kamene blokove kao da je razbacala neka sila apokaliptičnih razmera. Sa druge strane Homo sapiens je ulazio u misaonu vasionu, i tragove tog nasledja najpre vidimo u čuvenom obrascu kromanjonske rase, za koju naučnici govore da je bila najlepša rasa koju je svet ikada video! Bila je to rasa pravih gospodara Zemlje, koja se nenadano pojavila u srednjoj Evropi, direktno sa Atlantika. Bili su visoki i plavi i iza sebe su ostavili tragove umetnosti iz ledenog doba, a čije smo veličanstvene primere našli u pečinama Altamire, Lasko, Val Kamonike i drugih. Ova rasa došla je odnekud sa Atlantika, što je kao fenomen poznat u naučnim krugovima. No, zagonetka je ležala u tome što tada, pre 50.000 godina, nije bilo plovnih objekata niti bilo kakvih putovanja Atlantikom! Stoga, odakle se ova rasa visokih ljudi pojavila u Evropi! Na koji način?
Sve su ove misterije danas još neobjašnjive, jer mi iako imamo svakakve nalaze, nikakvim racionalnim jezikom ne možemo da ih objasnimo. Kroz mnoge spomenike, megalitske kulture, možemo videti njihove tragove lutanja Zemljom. A ko je bio taj svet, odakle su došli i gde su isčezli? Možda mi ipak još uvek nismo spremni da prihvatimo neke stvari onakve kakve su zapravo. Na kraju krajeva, zar nismo takvi da ono što nam izgleda nereano i bajkovito odmah gurnemo pod tepih i označimo kao „najobičnija izmišljotina“ ili „prevara“?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s