Medicina i zdravlje

Višestruko „JA“ – rascep ličnosti

Postojanje višestrukog „ja“, umnožena ličnost je jedno od najtežih mentalnih poremećaja. Čak i danas, psihijatri imaju problem da objasne taj poremećaj. A da li možda svako od nas zapravo u sebi objedinjuje više ličnosti? Kada mirna osoba počne da se ponaša kao razjarena goropad, zar to nije ispoljavanje „drugog ja“?
Kada je Morton Prins daleke 1905. godine štampao svoju knjigu „Rascep ličnosti“, njegove kolege su taj izuzetan izveštaj kliničke dijagnoze podsmešljivo okarakterisale kao senzacionalistički roman. Čak ni Frojd nije shvatio značaj ovog dela.

U proleće 1898. u ordinaciju dr. Prinsa došla je dvadeset petogodišnja žena, koja se žalila na hronične glavobolje. Njeno ponašanje, od strane porodice okarakterisano je kao neprihvatljivo i potpuno nerazumljivo. Hodala je u snu, razgovarala sama sa sobom, govorila laži bez vidljivog razloga i menjala raspoloženja, od histeričnih napada do apsolutne bezvoljnosti.
Dama, koju Prins opisuje u knjizi kao gospođicu Bošamp, nalazi se u vlasti sopstvene četiri ličnosti. Ona je doživljavala iznenadna onesvešćenja, posle kojih bi postajala druga osoba, potpuno nesvesna prethodne ličnosti. Prins je hipnozom uspeo da stupi u kontakt sa sve četiri ličnosti gospođice Bošamp. Razlika je bila fascinantna. Jedna je pila slatku kafu, druga gorku…jedna je nosila puštenu kosu, druga samo podignutu. Jedna od njih je tecno govorila Francuski, dok ga ostale nisu znale. Druga je pak pušila, dok ostale nisu. Čak je postojala međusobna mržnja između ovih ličnosti. U knjizi je zapisan dijalog između dr. Prinsa i gospođice Bošamp – zapravo jedne od njene četiri ličnosti:
Prins: Ali, ti si u stvari Ona!
Bošamp: Ne, nikako.
Prins: kažem ti da jesi.
Bošamp: Ne, nisam.
Prins: Zašto nisi?
Bošamp: Ona ne zna ono što ja znam.
Prins: Ali, zar vi nemate iste ruke i iste noge?
Bošamp: Da, ali iste noge i iste ruke nas ne čine istim.

Nakon sedam godina intenzivnog lečenja, Prins je delimično uspeo da poveže ove četiri ličnosti u jednu osobu.
Postojanje ovakvog mentalnog oboljenja prihvaćeno je šire kada su se pojavili izveštaji o drugim podeljenim ličnostima. Posle dosta vremena, 1957. štampana je uzbudljiva knjiga „Tri lica jedne Eve’. Odmah je postala bestseler i ubrzo je po njoj napravljen film.
U knjizi „Tri lica jedne Eve“, psihijatri C.H.Tigpen i H.M.Čekli opisuju tragičnu sudbinu dvadeset petogodišnje žene sa tri različite ličnosti. Bela Eva, Crna Eva i Džejn deluju nezavisno jedna od druge i svaka od njih nesvesna je postojanja druge dve. Glas, koeficijen inteligencije, rukopis, čak i testovi električne aktivnosti mozga menjaju se u zavisnosti od izražene ličnosti.
Lečenje je potrajalo nekoliko godina. Konačno, Tipgen i Čekli su otkrili koren problema kao neprijatno iskustvo petogodišnje devojčice. Kada je Evina baka umrla, majka je naterala Evu da poljubi leš u mrtvačkom kovčegu. Devojčica je učinila sve da to izbegne, ali se majka nije umilostivila. Kada se Eva nagnula iznad bakinog leša, iznenada je zaplakala potpuno drugačijim glasom: „Mama, ne daj da to učinim!“. U tom trenutku rodila se druga ličnost i tako je uspostavljen rascep Bele i Crne Eve. U budućnosti će Crna Eva činiti uvek ono što Beloj Evi nije bilo dozvoljeno.
Ovo mladalačko iskustvo gurnuto je u stranu za duže vreme i izbrisano iz sećanja. Psihijatrima je uspelo da vrate prošlost i izbace nemili događaj na površinu. U trenutku priznanja, rascep ličnosti je nestao. Tada je otvoren put ozdravljenju. Tipgen i Čekli navode da se Eva ponovo udala i da je živela sasvim normalno. Kasnije, Eva je napisala knjigu i objavila je pod svojim pravim imenom. Objasnila je kako se njena ličnost razdvojila u jednom momentu i zatim tako razvijala za narednih dvadeset godina.

Novinarka Flor Šrajber u svojoj knjizi „Sibila“, koja se pojavila 1973. opisuje ženu sa, ni manje ni više nego šesnaest ličnosti. Radi se o Sibili Dorset, 22-godišnjoj studentkinji. Sibila je bila žrtva sadističke majke, koja se trudila da muči i ponižava siroto dete na sve moguće načine. Od ranog detinjstva, Sibila se spasavala bežanjem u svet snova, menjajući sopstvenu ličnost prema izmišljenim sredinama. Po knjizi „Sibila“ snimljen je i film.

Tačni uzroci višestrukih ličnosti su nepoznati, ali je uočeno da je većina pacijenata sa ovim poremećajem imala neke traume iz detinjstva.
Što se tiče simptoma, prvim simptomima poremećaja višestrukih ličnosti obično prethodi amnezija. Oni mogu da se „probude“ na drugom mestu ili drugačije obučeni, i da se ne sećaju ničega što bi im objasnilo ovu promenu.
Danas na primer između 25.000 – 250.000 ljudi u SAD ima poremećaj višestruke ličnosti. Procena je ovako promenljiva, jer je pomenuti poremećaj težak za dijagnostifikovanje. Osobe sa višestrukom ličnosti mogu da imaju širok spektar simptoma koji mogu da se pobrkaju sa ostalim, mnogo običnijim simptomima.
Uglavnom je potrebno šest godina da bi se dijagnostifikovao poremećaj višestruke ličnosti. U nekim slučajevima, doktori mogu razgovarati sa pacijentima na duži period ili reći pacijentu da vodi dnevnik između poseta, u nadi da će naučiti više o njegovim različitim identitetima.
Svrha tretmana je da se različiti identiteti pacijenta smeste u jedan primarni identitet. Uspeh je moguć, ali tretman može trajati godinama.
Da li današnji psihijatri radije prihvataju ovakve dijagnoze od Prinsovih savremenika? Oni ne sumnjaju da određeni pacijenti pate od rascepa ličnosti i da se ne mogu normalno suočiti sa svakodnevnim životom, ali da li se spasavaju od neprijatne realnosti deleći je na više ličnosti?
Postoji druga „struja“, koja tvrdi da pravo objašnjenje leži u dobro poznatom kliničkom oboljenju, takozvanim fugama, u kome ljudi upadaju u nesvesno stanje, slično snovima. Ono može trajati danima i ne ostaviti nikakvo sećanje. Obično pacijenti moraju pribeći mašti da bi objasnili izgubljeno vreme.
Ova zamršena međuigra ličnosti, nekako još uvek ne deluje dovoljno ubedljivo. Uostalom, svi se mi ponekad nađemo u prilici kada se naše ponašanje ne može svrstati u uobičajeno ili očekivano, ali uprkos tome i dalje verujemo da smo ista ličnost.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s