Aktuelnosti / Psihologija

Čeprkanje po mozgu – sublimirane poruke

Kada u New Orleansu uđete u samoposlugu, osim namirnica, možete da „kupite“ i poštenje. Na tezgi se nalazi mala, skrivena, crna kutija koja vam nudi baš to – poštenje. Iz nje se čuje neprestan šapat, koji je toliko tih da mnogi kupci ni ne primećuju. „Ja sam pošten i neću da kradem“, šapuće kutijica. Da li je zbog toga ili ne, u svakom slučaju, poslovođe tvrde da je poruka ostvarila cilj. Samo u jednom lancu prodavnica, kupci i prodavci su krali hrane za više od sto hiljada dolara godišnje. Sada to više nije slučaj, zahvaljujući nesvesnoj percepciji. Čak ni devojke koje pomažu na kasama više ne kradu po neki dolar od svakog računa.

Kako danas izgleda jedna od vrsta sublimiranih  poruka, najbolji je primer naslovna strana danas sveprisutnog Facebook-a.

Mislite da se „Coca cola“ slučajno našla na prstenu iz „Gospodara prstenova“ na naslovnoj slici?

Kandidat za švedskog vojnog pilota mora da gleda u sliku koja se menja svakih 0,004 sekundi. Mada teško može išta da primeti, on odmah mora interpretirati značenje slike. To što je kandidat video od velike je važnosti da li će postati pilot. Ukoliko njegova podsvest nije sposobna da sliku registruje i prenese njen smisao, onda nije podoban za letelje. Šveđani smatraju da će tako sačuvati mnogo života i opreme, pa takvo ispitivanje podsvesti u Švedskoj polako postaje rutinski deo kandidacijskom postupka.

U Sautemptonu u Engleskoj, postoji bioskopska sala  gde se prikazuju filmovi koje obična publika ne može da vidi. Posmatrači su bolesnici od agorafobije, straha od otvorenog prostora, a takvo gledanje je deo njihovog lečenja. Pojedini studenti matematike u Izraelu su pokazali mnogo bolje rezultate na testovima pošto su im, tajno, pokazane velikom brzinom poruke dizajnirane tako da se osete lepo i sigurno. Na Univerzitetskoj bolnici u Njujorku je na isti način efikasno vršeno mršavljenje kod žena.

Kako nešto može biti ostvareno pomoću šaputanja u ljudsko uho ili treptaja u ljudsko oko? Poslovni ljudi, vlade i naučnici pokušavaju da otvore direktnu vezu sa našom posvešću dodirujući ivicu naše svesti. Namera im je da prenesu sublimirane poruke, toliko brzo i nečujno da i ne osetimo da nam se neko uvukao u mozak. U nedobronamernim rukama ovakva tehnologija može manipulisati diskutabilnim sugestijama i komandama u mozak drugih, a da to niko ne primeti. Naučnici su, kao i obično, prilično sumnjičava prema uspesima takvih metoda. Istovremeno, verovatno da nema razvijene zemlje gde se takva mogućnost ozbiljnije ne proučava.

Prva primena sublimirane percepcije je sredinom pedesetih godina u Americi. Sopstvenik bioskopske mreže, Forg Li, iz Nju Džersija je u munjevitom flešu preko prelepe Kim Novak, za vreme prikazivanja filma „Piknik“, pustio natpis: „Pijte Coca-Colu“. Inicijator takve reklame bio je Džejms Vikari, stručnjak za prodaju coca-cole. Samo ta reklama sa Kim Novak donela je povećanje prodaje za čak 58%. Ipak, vrlo brzo digla se velika prašina – čak je jedan kongresmen zahtevao saveznu istragu. Raznorazna ženska udruženja žestoko su osudila takav postupak plašeći se za mlađi naraštaj. Svi su se bojali da bi političari mogli da utiču na birače. Istražujući takvu bojazan, list „Saturday review“ je u uvodniku pisao da sublimirana tehnika može biti „umešana u sam centar kontrole nuklearnog oružja u svrhu testiranja, ali i da izazove nekontrolisanu upotrebu istog oružja“.

Mnogi psiholozi, u ime etike, napali su istraživanje o podsvesnoj percepciji i tražili uvođenje moratorijuma na dalje naučno proučavanje. Njihova kampanja je uspela pa su fondovi za dalja istraživanja presušili. Međutim, odmah posle toga, malo po malo, raste interesovanje za sublimiranu percepciju i njenu praktičnu primenu.
Istraživanja psihologa i neurologa su osnažila „teoriju pažnje“ – modele preko kojih mozak prihvata količinu upotrebljivih informacija kao i one informacije koje se, nepotrebne ili tuđe, stalno ubacuju u slobodan prostor. U stvari, mozak sortira stimulativno i selektivno važne elemente informacija prema svesti za „specijalnu pažnju“. Istina, i ostale informacije mozak sortira, ali ih odlaže u posebne rafove podsvesti. Pomoću posebnih ličnih šifara, osoba može da prizove svesti poneku od tih informacija duboko sortiranu u podsvesti. Koliko je kompletno to „sortiranje“ pokazuje sledeće poređenje: ako ste na bučnom koktelu, može vam se desiti da čujete neko interesantno ime ili deo razgovora vođenog na drugoj strani prostorije. Kod takvih slučajeva, znate i sami, broj decibela određenog zvuka ne igra važnu ulogu u tome da li ćete to čuti i razumeti.
Mogu li sublimirane komande naterati nekoga da postane dobrovoljni rob? Zašto da ne, ukoliko određenu osobu dovoljno dugo „bombardujete“ sa određenom porukom. U neku ruku, danas ima mnogo takvih „robova“ koji, na primer, kupuju ono što im se servira sublimiranim porukama, a da oni o tome nemaju pojma.

Doktor Hal Beker je predsednik Korporacije Behavioral Engineering iz Melarija u Lujzijani, u Americi. Ova kompanija pokušava da dizajnira bilo čije ponašanje. Aprila 1979. godine on je ponudio tržištu proizvod poznat kao „Bekerova crna kutija“: to je trak sa lepom muzikom u koju je umetnuta sublimirana poruka. Prve trake su bile za „poštenjačine“, kao što sam rekla na početku ovog članka. Kasnije je napravio 35 različitih crnih kutija, uz ukupnu zaradu od nekoliko miliona dolara. Beker je tada tvrdio da će kasete sa ovakvim porukama biti sastavni deo svakog vaspitnog procesa. Jer, tamo gde porodice, škole i crkve nisu uspele, sublimirana komunikacija je spremna da preuzme vaspitne zadatke. Slušajući Bekerove trake izgleda vrlo jednostavno biti uspešan i srećan.
Kako na primeru izgledaju sublimirane poruke u oglasima, možete videti na primeru slika dole.

Beker je tada govorio: „Kada budemo koristili trake po fabrikama, profit će biti povećan. To će, takođe, pomoći zaposlenima da shvate koliko su važni, ne samo za sebe već i za svoje poslodavce. Kad bismo koristili sublimirane poruke na televiziji, mogli bismo da redukujemo broj žrtava na putevima tako što bi sugerisali ljudima da pažljivije voze.“
Međutim, nisu svi Bekerovi potencijalni klijenti imali iste želje. Sretao je on pohlepne političare i religiozne fanatike koji su želeli da potlače svet. Zbog toga je govorio: „Ne jurim ja da napravim traku čim mi to neko naruči. Biram one čiji je kredibilitet i integritet takav da ja u njih imam poverenja. Uvek se trudim da shvatim kako će određena aplikacija delovati, jer dobro znam koliko je ovo moćno oružje“.
Interesantno je da mnogi kupci njegovih traka ne žele publicitet jer se boje da bi ih njihovi klijenti bojkotovali kada bi znali za ove „trikove“. Najveći broj poslodavaca „zaboravlja“ da objasni svojih zaposlenim radnicima i službenicima da su pod uticajem „sublimiranih poruka“.

Naravno, danas sve televizije prećutkuju kakvom bombardovanju sublimiranim porukama su izloženi njihovi gledaoci.
Tabu koji je bio prećutno vezan za „čeprkanje“ po mozgu počeo je da nestaje, bar kad je komercijalna upotreba u pitanju. Prva takva poruka, u vidu reklamnog spota, bila je emitovana na američkoj televiziji 1973. godine. Radilo se o igrački pod nazivom „Hjuster – du“ i sublimiranoj komandi „Get It“ – Uzmite je. Godine 1978. na američkoj televiziji pokušali su, u okviru reportaže o ubistvu, da pošalju poruku ubici: „Javi se policiji“. Ubica to nije učinio. Normalno, moglo se desiti da ubica taj program uopšte i ne gleda!
Holivud se takođe bavi takvim porukama: u filmu „Egzorcist“ prikazuje se sublimirani snimak „mrtvačke maske“ u snu starog sveštenika. Interesantno je da je kompanija „Warner Bros“, posle tog filma priznala da se koristi podsvesnom manipulacijom. Sublimirane poruke u filmovima strave i užasa mogu biti vrlo efikasne. To je zbog toga što gledaoci dolaze da bi bili uplašeni i što je tada podsvest mnogo osetljivija i prihvata sve što se preporučuje kao odbrana od straha.
Kada su filmovi u pitanju i sublimirane poruke u njima, nezaobilazno je ime Volta Diznija, Da, da, baš toga Volta Diznija čije smo filmove obožavali da gledamo i čitamo stripove sa njegovim junacima, a i danas ih ljudi preporučuju kao nešto izvanredno za decu, čisto i bezopasno. Kakva zabluda! Danas se zna da je Volt Dizni obožavao da umeće svakojake sublimirane poruke u svoje filmove, pogotovo one „nastrane“, a danas sa tom praksom nastavljaju njegovi naslednici u njegovim studijima.

Da li su te poruke delotvorne? Apsolutno da jesu! Uvek je postojala neizvesnost da li možete promeniti ljudski stav. Teoretski, vi to ne možete uraditi. Ali, poruke su ipak delotvorne i dugotrajno delovanje, mada nedovoljno ispitano, može na neki način izmeniti predispozicije i eventualno, posredno, čak promeniti stav.
Čudni su efekti sublimiranih poruka. Poznat je slučaj u Americi lansirane sublimirane poruke „Jedi govedinu“ koja nije povećala potrošnju govedine, ali je znatno uvećala potrošnju svih vrsta sendviča. Efekti sublimiranih poruka se obično proširuju na sve slične produkte.

Sublimirani inženjering, poput mnogih tehnologija, opasan je onoliko koliko je opasna osoba koja ga pusti u pogon. Neke ideje o načinu upotrebe te tehnologije došle su, kao što se moglo i očekivati, od armija raznih zemalja. Oficiri se smatraju vrlo konzervativnim prema novim idejama i tu, na primer, ni Švedska nije izuzetak, ali je ipak takav inženjering kod njih stekao pravo građanstva. Psiholog Ulf Krauf je sublimirani test za selekciju pilota predložio još 1960. godine, a prihvaćen je tek deset godina kasnije. Test se sastoji od brzog promaknuća slika na ekranu. Jedna, na primer, pokazuje dečaka koji svira violinu, a njega vreba čovek sa ludačkom facom. U istom momentu kada je slika prikazana, kandidatova podsvest transformiše sliku u cilju da zaštiti dečaka. Njegova reakcija odaje informacije o sopstvenom odbrambenom mehanizmu. Ironija je u tome da dobar odbrambeni mehanizam predstavlja, u stvari, lošu ocenu. Naime, kako je Krauf otkrio, upravo oni koji demonstriraju visoki stepen odbrambenog mehanizma padaju na kasnijim ispitima, ruše avione i ginu!
Prema Lojdu Silvermanu, profesoru psihologije na Univerzitetu Njujork, pomoću sublimiranih poruka se efikasno leči strah od otvorenog prostora, pušenje, prekomerna težina, a ponekad i razni oblici šizofrenije. Istovremeno, on ističe i probleme jer se nikad ne zna kako će pojedinac reagovati, čak i kad je poruka sasvim neutralna. U Rusiji se mnogo radi na sublimiranim testovima i porukama za vasionski program, ali nema informacija o stepenu njihove uspešnosti.
A da li smo mi opsednuti seksom, pa ga svuda vidimo, ili smo toliko bombardovani porukama da smo zbog toga postali opsednuti, pitanje je za diskusiju. Skoro svaka propagandna poruka ima pažljivo isplanirani cilj. Izuzetno je teško povući liniju između prikrivenih poruka u reklamama i sublimiranih poruka, jer su oba tipa vešto prikrivena i izmiču svesti. U stvari, bili mi svesni toga ili ne, poruke nam svakodnevno utiču na ponašanje i raspoloženje. One se ponavljaju sve dok suština tih poruka neosetno ne sklizne u svesni deo našeg mozga. Kad se to desi, pitanje da li se može uticati na ljude, izgleda sasvim deplasirano. Očigledno, to nam se sve vreme dešava.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s