Kultura i umetnost

Velike ljubavi u književnosti

“Ljubav odoleva vremenu koje sve otima.

Nikada nije istinski voleo onaj
ko misli da je ljubav prolazna”

(Johan Volfgang fon Gete)

Eskimi imaju pedeset dve reči za sneg… Književnici za ljubav sigurno imaju neuporedivo više. Ima nekih ljubavi koje su opisali, a koje će se večno pamtiti.  Večna težnja i želja da imamo pored sebe nekoga ko bi bio deo nas, za sva vremena i kada ništa drugo nije važno.

Majstor i Margarita
Jedna od retkih ljubavnih priča u istoriji književnosti sa srećnim završetkom. Margarita Nikolajevna je bila, pre nego što je srela Majstora, u braku sa cenjenim i poštovanim lekarom. Međutim, bez obzira što je živela bez ikakvih problema, nije oskudevala ni u čemu, ipak je bila nesrećna i usamljena. Ljubav na prvi pogled Bulgakov opisuje: “Ljubav je iskočila pred nas kao što iz zemlje iskače ubica u uličici i zadesila nas oboje! Tako znade zadesiti munja, tako znade zadesiti finski nož!” Velika ljubavna priča.

Romeo i Julija
Jedna je od najslavnijih i najpoznatijih ljubavnih priča uopšte.

Priču o Rpmeu i Juliji, da ne bude zabune, nije izmislio William Shakespeare. Ranije verzije bile su poznate već u 15. veku u Italiji. U 16. veku, posle prevoda na francuski i engleski, tragična priča se proširila. Lope de Vega, veliki španski dramatičar,’ je 1590. godine napisao dramu pod naslovom “Castelvines y Monteses”. Naslov ne govori ništa, međutim sadržaj je  potpuno poznat.  Shakespearova tragedija o ljubavnicima nastaje 1595. ili 1596. godine i otada se izvori nerado spominju.

Njihova ljubav je stvarna i velika igra života koja nezaustavljivo hrli u budućnost, u svaki naredni tren. Iste večeri su se verili i već sledećeg dana venčali. Samo jednom su se posvađali, samo jednom pomirili, samo jednu noć proveli zajedno i sledećeg jutra doživeli bol rastanka.  Svaki oblik njihove ljubavi je veći od sebe samog.  Svaki tren koji doživljavaju zajedno je jedinstven i neponovljiv. I to je bila ljubav koja je činom samoubistva dostigla vrhunac na zemlji.
Znajući kolika tragičnost leži u svemu, otac Lavrentije je rekao Romeu:
Nagle sreće naglo i završe
I umru u svom trijumfu ko vatr
I barut što se u poljupcu nište.

Shakespearov je scenario dospeo i do Broadwaya – mjuzikl “West Side Story” se dugo zadržao na repertoaru. U čemu je tajna? Možda u rečenicama koje tako verno opisuju ljubavne boli koje će na kraju dovesti do tragičnog završetka. Ovaj par je sinonim za ljubav.  Shakespeare nije ni slutio da će baš njegovi junaci postati najpoznatiji ljubavni par u svetskoj književnosti. Njihova veza do krajnosti je idealizovana, dok je njihova smrt bila nužna da bi se savladale ljudske slabosti i pomirile zavađene porodice. Na njihovoj tragediji zasniva se teza da ljubav pobeđuje mržnju.

Catherine i Heathcliff

Možda vam imena nisu prepoznatljiva, ali je  reč je o poznatom ljubavnom paru iz “Orkanskih visova”. Klasična priča o posesivnosti i strasti. Kritičari su utvrdili kako je roman Emily Brontë neujednačen, jer im se činilo kako ljubav i mržnja u ovoj verziji iz 1847. godine nemaju granica. Heatcliff je mračan, strastven i zgodan. On i Catherine zbližiće se još kao deca, a njihovo poznanstvo  vremenom prerasta u opsesivnu ljubav. Sve što porodica radi i koliko se trudi da  bi ih rastavila zbog klasnih i verskih razlika biće potpuno beznačajno.

Strast između ovo dvoje ljubavnika izražava čežnju za celinom, jedinstvom… Nezasita i  neumoljiva u svojim zahtevima, ova ljubav je ljubav za sva vremena kada niko i ništa drugo nije važno.

Scarlet O’Hara i Rhett Butler
Margaret Mitchell 1936. objavljuje svoj prvi roman pod naslovom “Prohujalo s vihorom”. Ekranizacija bez koje je ljubavnu priču Rhetta Butlera i Scarlet O’Hare verovatno nemoguće zamisliti, pojavila se samo tri godine posle knjige. Spoj Clark Gableovih brčića i tvrdoglave Vivien Leigh nije ništa manje upečatljiv od onoga koji se nalazi opisan u knjizi. Klasična priča o ženskoj prevrtljivosti, smeštena u doba građanskog rata. Jedan je od najboljih filmova ikad snimljenih  i to upravo zahvaljujući vernom prikazu ljubavi i mržnje ovog nesrećnog, a ipak, tako savršenog para.

Zadnja rečenica u filmu: “After all, tomorrow is another day”, kako je Margaret Mitchell u startu htela da naslovi knjigu, daje nam nadu i u život i u ljubav.

Odisej i Penelopa

Pojam vernosti i ljubavi je Penelopa iz Homerovog epa “Odiseja”, žena koja dvadeset godina čeka svog supruga.  Odisej je deset godina bio u Trojanskom ratu, a zatim još deset godina proveo zarobljen dok se nije vratio na Itaku. Tokom tih dugih dvadeset godina njegova verna Penelopa odbila je 108 prosaca koji su želeli da zauzmu mesto njenog muža. Odisej je podjednako bio posvećen, odbio je čaroban eliksir večne ljubavi i mladosti da bi mogao da se vrati kući svojoj ženi i sinu. Njihova priča uči nas da nikada ne zaboravimo na činjenicu da pravu ljubav vredi čekati.

Aurora i Filip

Ljubav je nešto snažno,  neprolazno, veliko i važno. Na prvi pogled samo bajka, međutim, u pogledu emocija, apsolutno ista kao sve do sada pomenute ljubavi. Vernost, želja i večita borba da ljubav, ono “dobro i lepo u svima nama” na kraju pobedi. Negde su protivnici porodice, negde okolnosti, a negde veštice i zmajevi. Ali… sve se svodi na isto.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s