Psihologija

Bele laži

„Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja. Nije svako znanje lepše od neznanja“.

Duško Radović

Da li je pametno da u životu uvek kažemo ono što mislimo ili možda nekada treba, radi opšteg dobra slagati?

Da li je svakoga od vas po nekada istina skupo koštala? Možda je, da smo tada bolje razmislili ne bi izrekli. Postoje situacije kada se ljudi služe „belim lažima“. Ako treba da se dopadnete poslodavcu, recimo, ili nekom poslovnom partneru, da ostavite dobar utisak, sigurno nećete ispovrnuti na tacni sve svoje mane i slabosti. Jednostavno ćete prećutati.
“Bele laži su zapravo društveno prihvatljiva prećutkivanja ili zaobilaženja istine zarad viših ciljeva, usmerene na sveopštu dobrobit“,  objašnjava porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović.
Sigurno ćete se kurtoazno ponašati pri susretu sa nekim ljudima i obratiti im se sa „Baš mi je drago da sam vas sreo“, umesto im reći šta stvarno mislite. Verovatno ćete nekada reći suprotnom polu nešto što zapravo u tom trenutku ne mislite, zarad „mira u kući“.
“Belim lažima” često pribegavamo kako surovom istinom nekoga ne bismo povredili. Bez potrebe… Ili pak same sebe. Jer neprijatna istina može da nam se “olupa” o glavu…
Loše mišljenje o njenoj (njegovoj) familiji, sigurno nećete izreći glasno.
Takođe je bolje izbeći izricanje kritike. Pogotovo ako ljudi ne znaju da koriste onu pravu konstruktivnu kritiku, onda su korisnije ove “bele laži”.
Zbog harmonije u braku, mnogo parova pribegava izgovaranju „belih laži“, koje bitno ne remete njihov odnos i imaju funkciju sprečavanja ili „peglanja“ nesuglasica. Tako se smanjuje emotivna tenzija, izbegavaju nepotrebne svađe i rasprave i čuva mir u kući, na poslu, u prijateljstvu.
Ipak, granica mora da postoji. Granica kada „bele laži“ postaju samo laži.
Dobroćudne laži su korisne samo za neka manje važna polja života. Kada dođemo do nečega što nas „remeti“, gde se zapravo i postavlja ta granica, tu već treba sesti, razgovarati i naći kompromis.
Na svima nama je da odredimo gde je ta granica i da sačuvamo sebe.
Da li u sledećem spisku „belih laži“ koje upotrebljavaju i muškarci i žene možemo možda da zaključimo da se ipak ne razlikujemo toliko?

Deset muških laži:
1. Nije mi ništa, dobro sam.
2. Ne, tvoja zadnjica ne izgleda velika u tome.
3. Ovo mi je poslednje piće.
4. Moj telefon nije imao domet.
5. Istrošila mi se baterija.
6. Izvini, nisam video da si me zvala.
7. Upravo sam krenuo.
8. Nisam mnogo popio.
9. Nije bilo mnogo skupo.
10. Zaglavio sam se u saobraćaju.

Deset ženskih laži:
1. Nije mi ništa, dobro sam.
2. Ne, ovo nije novo, imam ga već godinama.
3. Nije bilo mnogo skupo.
4. Bilo je na rasprodaji.
5. Upravo sam krenula.
6. Ne znam gde je, nisam ga ni pipnula.
7. Nisam mnogo popila.
8. Imam glavobolju.
9. Ne, nisam ga bacila.
10. Izvini, nisam videla da si me zvao.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s